PRIČA – DRVO I CVET

U zoru je podno stabla iznikao malen Cvet. I tek što je otvorio oči, ugledao je Stablo. – Ti si, sigurno, veliki Cvet – reče mu.

– Ne, ja nisam Cvet. Ja sam Stablo – odgovori Stablo. – Kakva je razlika između Stabla i Cveta? – upita Cvet. – Mi Stabla izdržimo i najjače vetrove, a vi, Cvetovi, prehladite se i od najblažeg lahora. – To je sve? – ponovno upita Cvet. – Vas mogu ubrati i darovati. Vas se može staviti u vazu i negovati.

A s nama Stablima je drukčije. Nas ne mogu ubrati i pokloniti.

I ne mogu nas staviti u vazu i negovati. Mi uvek ostajemo po strani.

– Zar smo mi Cvetovi na putu?

– Ne, uglavnom niste. Ali vas primete i kada ste daleko od puta. Često vas i pogaze. Uostalom, lako je pogaziti one koji vole, jer oni nisu zaštićeni.

– Šta se dogodi kada neko pogazi Cvet?

– To se uvek sazna. I zbog toga se može mnogo plakati. Neki i nakon mnogo vremena spominju pregažen cvet. Nas Stabla niko ne može pregaziti, ali nas i ne vole kao što vole Cvetove.

– Onda si ti – reče mu Cvet – izuzetak među Stablima, jer tebe voli jedan mali Cvet.

Kada je oko podneva pripeklo sunce, Stablo je svojom senom zaštitilo Cvetić.

To Top