odlozeno-slusanje HTML5 Icon

DRAGAN LUKIĆ

PRIČA: JASNA I PROFESOR MATEMATIKE

Kazali Jasni da je njen mali pas teži od nje. I Jasna je pošla da to proveri. Uzela je malog psa u naručje i izišla na ulicu. Gde će to Jasna da proveri? Ona ide pravo ka uličnoj vagi, jer za druge ne zna.
Čika koji je merio prolaznike podsmešljivo upita Jasnu:
– Koga ti želiš da izmeriš, sebe ili malog psa?
– I malog psa i malu Jasnu – odgovorila je Jasna.
Sad se čika uozbiljio i ponovo upitao:
– A kako ćemo izmeriti tvog malog psa?
– Obično, kao i sve druge – govorila je Jasna ubedljivo kao da je već deset puta merila svog malog psa.
Ali kad su počeli da mere malog psa, videli su da je to teško. Jasna stavi psa na vagu i drži ga za rep. Čika jednom rukom pomera teg, a drugom drži psa za uši. A kad čika namesti teg, onda vikne:
– Jedan, dva, tri – puštaj!
I, kad oni puste rep i uši, mali pas skoči sa vage neizmeren. I to se tako ponavljalo jedanput, dvaput, triput – nisam mogao da izbrojim koliko puta. Okupilo se oko njih već mnogo sveta. Odjednom iz gužve izađe čovek, izvadi olovku i hartiju i reče:
– Ja sam profesor matematike. Ja ću izmeriti malog psa i malu Jasnu.
– Vi!?… – čudila se Jasna.
– Ja – reče profesor matematike. – Prvo neka Jasna stane na vagu sa malim psom u naručju.
Jasna je stala na vagu sa malim psom u naručju, a profesor je rekao i odmah zabeležio:
– Jasna i mali pas teški su dvedeset pet kilograma. Dobro. Sada neka stane na vagu samo Jasna.
Jasna je pustila psa i stala na vagu, a profesor matematike je rekao i odmah zapisao:
– Mala Jasna bez malog psa teška je 21 kilogram.
Onda je profesor zamolio svet, Jasnu i malog psa za tišinu i počeo da računa:
– Sada ćemo oduzeti dvadeset i jedan kilogram od dvadeset i pet kilograma… Jedan i četiri su pet. Pišem četiri. Dva do dva – nula. Znači, mali pas je težak četiri kilograma. I još nešto – dodao je profesor matematike:
– Jasna je teža od ovog malog psa pet puta i – malo više.

 

To Top