odlozeno-slusanje HTML5 Icon

ДОК СТАСАВАМ МЕЂУ ЉУДЕ – Љиљана Андрић

Насмејано док корачам

стазама детињства ходим,

моја мама одабрала

да баш њој се ја догодим.

 

Родила ме, живот дала,

за мене се увек брине,

нико као она не зна

да ми даје сноп ведрине.

 

Нико нема такве очи ,

без речи ми љубав деле

и топлином милују ме,

погледом ме увеселе.

 

Срце јој за мене куца,

љубављу ме својом храни,

док постоји моја мајка

увек је на мојој страни.

 

Нико нема такве руке

загрљаје нежне нуде,

подршка ми, охрабрење,

док стасавам међу људе.

 

 

To Top