odlozeno-slusanje HTML5 Icon

DOBRICI ERIĆU – Šolkotović Snežana

Beše jedan pesnik

Tamo iz Gruže

Kroz čije pesme

Mirišu ruže…

 

Gde svitac pšeničar

Društvo pravi vodeničaru

I tako svake večeri

Prelistavju slikovnicu staru.

 

Tamo se prostiru

Široka polja i livade

Sa rascvetanog cveća

Pčele se nektarom slade.

 

I Cica iz Grivca

Traži svoga princa

dok sa neba sunce blista

 i divi se osmehu njenog lica.

 

Maslačak cveta

Dok vodenica klopara

Umorni vodeničar

Na pragu odmara.

 

Divi se prirodi

Proleću i vetru

Vešto prikriva I

z očiju setu.

 

Zavoleo je nekad

Devojku iz grada

Radi nje je napustio

Kućni prag, bela stada.

 

Shvatio je ipak da selo

Svoju čaroliju ima

Pa ga kroz pesmu

Oslikava svima.

 

I onaj zvuk frule

Što se prostorom širi

Kome se u igri

Raduju leptiri…

 

Rečima slika

pesnik iz Gruže,

sa stihovima se njegovim

mnoštvo dece druže…

 

Pevaju pesme

Oživljavaju predele daleke,

Ljubavi neke

Kraj plave reke.

 

Dobrica Erić

Tako se zove

Pesnik velikog srca

Koji je ostavio kroz stihove snove…

 

I još mnogo toga

Tragove gde sunce nebom hita,

Da se njegovo delo

S ushićenjem čita.

 

U klasju žita

je i različak pravi,

selo i Dobrica,

da se nikad ne zaboravi…

To Top