DECA U FRANCUSKOJ POŠTUJU RODITELJE ZBOG OVIH ZLATNIH PRAVILA!

Mnogi se slažu da roditelji u Francuskoj imaju metode za vaspitavanje koje bi svi trebalo da usvojimo. Evo čega se francuski roditelji pridržavaju… Pamela Drukermen, autorka knjige “Vaspitanje deteta”, istraživala je razlike između podizanja dece u Francuskoj i Americi.

Ona je došla do pet ključnih razlika, a evo i kojih:

  1. DECA U FRANCUSKOJ SPAVAJU TOKOM CELE NOĆI

Za razliku od beba u Americi koje se bude u sred noći, bebe u Francuskoj spavaju tokom cele noći. Zbog čega je tako?

Pamela je otkrila da roditelji u Francuskoj praktikuju tzv “pauzu”. Ukoliko je praktikuju u prva dva meseca od bebinog rođenja, beba će naučiti da se sama uspava.

„Dozvolite svojoj bebi da se sama umiri, nemojte odmah da reagujete. Odrasli se takođe bude u toku noći, ali se obično toga ne sećaju jer umeju odmah da pređu u drugu fazu sna. Ne treba da pauzurate predugo. Neki roditelji čekaju oko pet minuta, dok neki čekaju i malo duže ili kraće. Oni ne dozvoljavaju bebi da previše plače, ako beba i nakon “pauze” nastavi da plače, znači da je nešto drugo po sredi“, objašnjava Pamela.

  1. DECA U FRANCUSKOJ NISU PROBIRLJIVA KADA JE HRANA U PITANJU

Mnogi kažu da kada dete odbije neku hranu, treba sačekati par dana, pa mu ponovo ponuditi isto.

“Razgovor o hrani ne treba da se svede na “to mi se sviđa” – “to mi se ne sviđa”. Francuzi predlažu da deci ponudite povrće i postavite pitanja poput: “Misliš li da je hrskavo?”, “Kakav zvuk se čuje kada žvaćeš?”, “Na šta te podseća ukus?”, “Šta osećaš u ustima?”… U Francuskoj ne postoji “hrana za dete”.

  1. DECA U FRANCUSKOJ MORAJU DA KORISTE „ČETIRI ZLATNE REČI“

U Americi postoje dve zlatne reči – „hvala“ i „molim te“. Francuzi imaju četiri – s’il vous plaît (molim te), merci (hvala), bonjour (dobar dan) i au revoir (doviđenja).

„Hvala“ i „molim te“ su neophodni, ali ne i dovoljni.

“Mislim da se turisti u Parizu često tretiraju loše ili grubo, većim delom zbog toga što ne počinju interakciju sa Bonjour (bonžur – dobar dan), čak i ako se odmah potom prebace na engleski. Bitno je reći “bonžur” kada ulazite u taksi, kada konobarica prvi put priđe vašem stolu ili pre nego što prodavca upitate za odgovarajući broj farmerica. Izgovaranjem ovoga, vi zapravo poštujete postojanje druge osobe”, navodi Pamela.

  1. DECA U FRANCUSKOJ IMAJU ODVOJENI IDENTITET OD RODITELJA

„Ako vam je dete jedini cilj koji ste postigli u životu, to nikako nije dobro za njega.“ Amerikanci imaju običaj da decu stavljaju na prvo mesto. Pamela je u svojoj knjizi zapisala iskustvo jedne mame iz Francuske koja je živela u Americi:

„Na proslavi Dana zahvalnosti, jedna mama bila je oduševljena kada je u trpezariju ušla njena trogodišnja ćerka. Svih dvadesetoro odraslih prestalo je da priča za stolom i fokusiralo se na devojčicu. Pomislila sam ‘O, čoveče, ova kultura je neverovatna. Čini se kao da je dete Bog’.“

  1. DECA U FRANCUSKOJ IMAJU VIŠE SLOBODE

Roditelji u Francuskoj trude se da budu striktni oko nekoliko stvari (ovo se naziva “okvir”), ali van tog okvira, oni svojoj deci daju onoliko slobode koliko mališani to mogu podneti. Na primer:

– U vreme spavanja mali Francuzi moraju da budu u svojim sobama, ali tamo mogu da rade šta god žele.

– Vikendom mogu da gledaju dva sata TV, ali sami određuju kada će to biti i šta će gledati.

– Moraju da probaju sve od jela, ali ne moraju sve da pojedu.

 

To Top