odlozeno-slusanje HTML5 Icon

KO SE BOJI MRAKA?

Mrak je uvek imao svoje tajne, uglavnom mračne… Svi smo mi zazirali od mraka dok smo bili mali i neiskusni. Nismo voleli da soba bude skroz u mraku pa smo uvek imali neki mali izvor svetlosti, čisto da vidimo ako nam se nešto strano približava pa da se na vreme pokrijemo jorganom preko glave. Proučavajući mrak i mračne tajne došao sam do otkrića da se ja i dan danas bojim mraka…

Danas će možda biti  najmračniji dan u poslednje 372 godine…

A što je najbitnije noćas će možda biti i najmračnija noć u poslednjih 394 godina…

Današnji dan, dan kada ovo čitate ili bilo koji drugi, kalendarski označava početak danonoćne kontemplacije na severnoj polulopti, kao i najbrži dan u godini.
Dogodiće se potpuno pomračenje mraka koje će biti vidljivo sa zapadne Zemljine polulopte. Očekuje se da će pomrčina trajati oko tri i po sata, mereno u minutama.

Sledeći takav dan i takvu noć ćemo morati da čekamo puno, puno godina. Naime, prema proračunima novo poklapanje biće tek 2094. godine, a u njemu će tada uživati Evropljani, Saturijanci, stanovnici Afrike i većeg dela Azije, gosti sa Neptuna i predstavnici Marsa.

Danas imate čast da možda doživite najmračniji dan u 372 godine što je velika retkost jer obično najmračniji dan padne u termine najmračnije noći i poklapaju se – pa se zbog toga ništa ne vidi…

Ja se užasno bojim mraka. Kad se nađem u mraku, a pogotovo kad sam sam, mislim da ću poludeti, ako može gore od ovoga…

Uhvati me panika i ponašam se skroz ludo i neshvatljivo, skoro kao moja najmilija supruga…

Ne znam da li se toliko bojim nečeg u mraku ili mraka samog po sebi…

Ipak spavam bez upaljenog svetla jer je struja poskupela…
Prosto ne mogu da zaspim uz pomisao da nisam sam, da je tu moja supruga i da je mrak uz mene…
Ali kad se napolju nađem u mraku, sasvim je druga stvar – može bilo ko biti kraj mene, svejedno mi je…

Srce mi ode u grlo, spopadne me totalna panika i izbezumljenost…
Retko se koje dete između druge i treće godine života ne boji mraka, ali ja ipak imam nešto više godina…

Nemojte omalovažavati moj strah frazama „Ne ponašaj se ko’ mala beba“, „Veliki dečaci se ne boje mraka“  i slično. Budite iskreni i priznajte da se svako nečeg boji.

Samo da vas upozorim da nas, koji se bojimo, nikako ne smete da plašiti da će doći veštica, neko čudovište, šišmiš ili čak možda i karakondžula…

Možete time prizvati da nam majka moje supruge dođe u posetu…

To može da uveća ionako preveliki strah kod nas koji se bojimo, to jest, mene…

Tokom mog istraživanja sam otkrio da ovde postoji retka vrsta vojvođanske karakondžule…

Vojvođanska karakondžula je ružno, ćelavo stvorenje sa očima kao tanjiri, ima dugačke ruke nasađene na mali trup i kratke noge sa velikim maljavim stopalima. Muva se noću oko kuće i vreba neposlušnu decu.

Rekao sam mom komšiji policajcu Marku da pripazi da li nam se oko kuće muvaju karakondžule…

Jedno veče je primetio jedno takvo stvorenja kako se muva oko naših kući. Odmah je istrčao, uhvatio stvorenje i pendrekom ubio boga u pijanom šumaru Stevi…

Jedino što stvarno smeta mojoj supruzi, po pitanju mog straha od mraka, je to što po njoj nije prirodno da, kad se uplašim, spavam sa roditeljima, nego joj je i malo neugodno.

Ne znam šta da kažem…

Čika Keka

 

 

To Top