CRVENKAPA U STIHU VASPITAČICE NATAŠE KRIŽANIĆ

Beše devojčica koraka laka

koju su zvali Crvenkapa.

Za kapu crvenu svi su znali

zato su je tako i zvali.

Baka se njena razbolela

a devojčicu je mnogo volela.

U posetu se Crvenkapa sprema

jer baka nikog drugog nema.

 

 

Poneće baki kolača i soka

na put lagano kreće,

na livadi će nabrati i cveće.

 

Kroz šumu jedan put je vodi

i poslušajte šta se tu dogodi.

 

Dok išla je kroz šumu,

u kojoj je vladao muk,

odjednom se pred njom

stvorio neki vuk.

Ispitao Crvenkapu

gde ide i šta nosi, zašto žuri,

pa ode prema bakinoj kući

ko da ga neko juri.

 

Brzo sad u orman bako

reši se vuk bake lako.

Obuče bakinu pidžamu od svile

i čeka posetu unuke mile.

 

Crvenkapa stiže posle kratkog vremena

kad vide na baki nekoliko promena.

 

„Bako, bako zašto imaš velike uši?“

Da bolje čujem tvoj glas i reči,

dođi bliže baki, ko će da te spreči.

 

 

A oči baka što velike ima,

kakav je problem sad i sa njima.

„Ništa, ništa zlato

da te bolje vidim,

eto to je zato.

 

A usta bako što su ti velika

otkud sad promena ta?

Eto tako draga moja

da te uhvatim ja.

 

I skoči vuk razjaren i ljut

ali lovac je prolazio baš uz put.

 

 

Kad vide čudan prizor kod bake

i krenu da izbavi Crvenkapu

iz nevolje svake.

 

Uhvati vuka,

reši ga muka,

proterao ga za vremena sva

dok si rekao dva i dva.

Sad lovac, Crvenkapa i baka

slade se kolačima od maka

i pričaju srećni kraj bajke

kako su oterali vuka bez hajke .

Nataša Križanić, radi kao vaspitačica u Predškolskoj ustanovi „Jelica Stanivuković Šilja“ u Šidu a poeziju piše još od osnovnoškolskih dana.

Njene pesme su objavljene u nekoliko časopisa za decu,  „Malac radoznalac”,  „Mali zeka” i “Čuvari ravnice”. Takođe je i jedan od aurora Zbornika pesama prosvetnih radnika “Zauvek đaci”. Nekoliko bajki je pretočila i u stihove.

 

To Top