ČIKA KEKINA PRIČA NESPAVANKA O IZGUBLJENOM GRADU

Dobro veče deco….

Da li ste svi tu?

Niko ne fali?

Odlično. Volim kad ste svi na okupu. Volim kad svi sad zajedno ovako nećemo da spavamo… Ima li nekog kome se možda spava? Meni se ne spava…   Ni vama? Sjajno! Onda ću da vam pričama šta mi se desilo. Samo prvo da vidim šta ću… Ovo sam vam već pričao… I ovo… Ovo sam vam pričao…. Da li sam li vam ja pričao kako samizgubio izgubljeni grad? Nisam? Auuu, to je prava priča…

 

Bilo je to prilično davno. Bilo je to toliko davno da bih mogao da kažem da je to bilo pradavno ili praprapradavno… Ne znam da li sam već tada izmislio kalendar ili je to bilo još pre toga…

Vozim se ja tako brodom po Panonskom moru… Vozim se, lep dan, nigde ni oblačka. Listam ja tako stari čukundedin dnevnik. Čitam šta je on radio, kad mi zazvoni telefon. Ko li me sad zove? Javim se na telefon. Nešto telefon krči, zuji, bruji… Jedva čujem. Nekako razumem da me to zove moj stari drugar, mornar i kapetan Teofilo. Nešto je sav zbunjen, loša veza, sve nekako zbrkano… Zove mene Teofilo da mu pomognem da nađe izgubljeni grad. Pitam ga ja, koji grad, gde je izgubljen, ko ga je izgubio, kada ga je izgubio…? Imam ja sto pitanja.

Kaže Teofilo da mu je hitno da nađe izgubljeni grad jer tamo je izgubljena knjiga o izgubljenim tajnama sveta a on baš na pomorskoj akademiji sprema ispit iz predmeta tajne svetova. Šta da radim? Setim se da je moj čukundeda pisao o tome kako je njegov pradeda sa svojim dedom tražio Izgubljeni grad… Uzmem ja čukundedin brodski dnevnik, evo ovaj, baš ovaj, i počnem da tražim zabeleške o Izgubljenom gradu… Tražim ja, tražim i nađem vam ja nešto…

Nađem vam ja izgubljenu tajnu mapu Izgubljenog grada… Uzmem ja izgubljenu mapu mada se slabo nešto vidi ali može da posluži… Gledam ja u izgubljenu mapu i vozim brod. Vozim tako kako izgubljena mapa kaže… Kod vršačkog vulkanskog ostrva skrenem levo, onda vozim desnom obalom Banata pa kod tri potopljena broda opet skrenem desno…. Onda sam morao da napravim tri kruga u levo i dva u desno pa kod izgubljenog morskog bunara dvanaest koraka desno… Vozim tako a počinje da se sprema oluja. Dođem do izgubljenog morskog bunara, odem dvanaest koraka desno i imam šta da vidim…. Stepenice koje silaze u more i tabla na kojoj piše „Izgubljeni grad“… Baš imam sreće, našao sam ga…

Sad još da nadjem izgubljenu knjigu o izgubljenim tajnama sveta i to je to…. Spremim ja džak vazduha da mogu da dišem pod vodom i krenem. Odjednom poče neka oluja, more poče da se talasa…, jedva sam sišao niz stepenice. Gledam gde je biblioteka da uzmem izgubljenu knjigu. More se sve više talasa, a ja jedva hodam pod vodom. Nađem vam ja biblioteku, nađem knjigu… Pomislih, baš će se Teofilo obradovati kad mu donesem knjigu… Hteo sam još malo da prošetam po izgubljenom gradu ali je oluja bila toliko jaka da sam požurio da mi ne pobegne moj brod. Jedva izađoh na površinu, popeh se na brod u poslednji trenutak… Veliki uragan podiže brod u vis, tako da sam leteo zajedno sa brodom sigurno jedno pola sata. Iznenada uragan prestade, brod sleti na vodu i odjednom sve postade mirno. Tu mi je izgubljena knjiga za Teofila ali mi negde ispade izgubljena mapa, nestade table sa natpisom „Izgubljeni grad“ i stepenice… Ničeg izgubljenog nije bilo….

Izgubio sam izgubljeni grad, ali srećom sam sačuvao izgubljenu knjigu za Teofila. Nazovem ti odmah njega telefonom da mu javim divnu vest. Bilo mi je drago zbog Teofila ali mi je bilo žao što sam izgubio Izgubljeni grad… Ne znam da li ću ga ikad naći…
Hej, vi, ne zevajte… Nema dremanja….

Stalno sanjam da se igram, verujem u sreću

Stalno sanjam da sam dete, da porastem neću

Ja neću da spavam. A vi? Vi hoćete? Zašto? Nemojte da ste takvi… Šta ću ja sam da radim ako vi sad odete? Evo jedne zagonetke. Hajde probajte da je rešite. Ko uspe može na spavanje a vi ostali ostajete sa mnom…

Nikada ne priča, ali uvek laje

I svakom detetu puno sreće daje

Iz dečijih ruku traži kosti nove

Kako li se ova životinja zove.

Ovo sigurno ne možete da rešite! Da vas sada vidim… Da sad čujem ko zna a ko ne zna, ko će da spava a ko će da ostane sa mnom. Pogodite bez dogovaranja sa tim odraslima oko vas… Šta kažete? Molim? Neko je rekao pas…. Svi ste rekli pas… Ne mogu da verujem da ste pogodili… Uvek me zbunite jer sve znate… Vi kako hoćete, ali meni se ne spava… Zeeev…

Baš ni malo… Malo možda zevam ali sam ja  navikao da ne spavam….

Niko me neće naterati…

Ja ostajem budan do ujutro…

Kao i ovi odrasli…

Ne spaaavaaaa mi se….

Kako da spavam kad moram naći Izgubljeni grad? Zeeev…

Moram ga opet naći….

Ne spava mi se….

Malo ću da žmurim.

Možda se tako setim gde da tražim izgubljeni grad. Ali neću da spavam.

Zeeev…

Baš neću. Laku noć.

 

To Top