KEREFEKE

9 ZNAKOVA DA SE PREZAŠTITNIČKI ODNOSITE PREMA DETETU

Naravno da svi želimo da zaštitimo svoju decu. Ali, lako se može upasti u zamku i postati roditelj koji guši detetovu samostalnost i potencijal.

ZBOG STRAHA DA DETE NE DOŽIVI NEUSPEH RODITELJI ČESTO ZAUZIMAJU PREZAŠTITNIČKI ODNOS.

Pripazite na ovih devet znakova koji odaju prezaštitničkog roditelja.

 

UPRAVLJATE I NAJSITNIJIM DELIĆIMA NJEGOVOG ŽIVOTA

Držite li svoje dete blizu, možda čak malo i preblizu? Naime, upravljanje svakim aspektom njegovog života nije dobro ni za njega ni za vas. Tako postoji mogućnost da će dete uvek ostati na istom mestu i neće moći istražiti neke svoje potencijale i interese. Otvorite mu vrata i pustite da izađe samo, odabere hobi koji ga privlači ili se oproba u nečemu što nije vaš prvi izbor. Jer ne mora ni biti.

 

SPREČAVATE DETE DA POGREŠI

Zbog straha da dete ne doživi neuspjeh i osećaj nelagodnosti, ponekad potegnemo izvan granica naših mogućnosti kako se to ne bi dogodilo. Ali, budimo realni, dete će uz sve naše intervencije kad tad negde “ne uspeti”. I možda vas njegova reakcija tada iznenadi.

Na primer, ako ne preda zadatak jer vi niste bili tu da ga podsetite da ga uradi, moraće se suočiti s učiteljicinom kritikom. Idući put će, verovatno i bez vaše intervencije, prionuti na svoje zadatke.

 

 

NE UČITE GA ODGOVORNOSTI

Nameštate mu krevet. Pomažete oko oblačenja ujutro. Spremate igračke. Kao i svi mi, i vi znate da će tako sve ići brže i lakše, ali zbog tog lakšeg puta propuštate dete naučiti važnoj životnoj lekciji, odnosno odgovornosti. Dakle, decu trebate već vrlo rano uključivati u radne zadatke i angažovati kao pomoć. Naravno, u okviru njihovih mogućnosti.

Zašto, pokažite im kako treba izgledati spremljena soba (spremite je zajedno). Ako treba, fotografišite da bi dete idući put moglo videti kako to treba da izgleda.

 

PREVIŠE TEŠITE

Nije vam svejedno ako je vaše dete tužno, bilo to zato što ga je neko dete zadirkivalo ili zato što se udarilo o krevet ili palo u parku. Želimo da umanjimo te loše osećaje pa ponekad preteramo s količinom utehe koju pružamo. dete bi trebalo samo da prođe kroz neke emocije, iako znamo da vi sve vreme želite da budete uz njega, pogotovo u težim trenucima.

I možete, obrišite suze, ponudite zagrljaj, porazgovarajte…samo nemojte preterivati s odlaskom na sladoled, slatkišima i kojekakvim “glupostima” kao utehom.

 

 

PETLJATE SE U DETETOVA PRIJATELJSTVA

Lara je tako divna devojčica, vaša kći bi svakako trebala da se druži s njom. Ali ona više voli Nevu, a Neva vama baš i nije po volji. Kako bi bilo divno kada biste mogli birati detetove prijatelje. Da li bi se vama svidelo da vam roditelji biraju prijatelje?

Ponekad je dobro deci pomoći da probiju led i upoznati ih s nekim detetom, ali tu treba povući crtu i ne forsirati odnose. Dakako, u situacijama gde neko prijateljstvo emotivno, psihički ili fizički škodi vašem detetu treba intervenisati.

 

STALNO UPOZORAVATE NA OPASNOST

Detetova sigurnost treba svakom roditelju da bude prioritet. Ali, plašiti dete s tim šta mu se sve može dogoditi i to oko svake, pa i najmanje stvari koju pogrešno uradi, nije baš najbolji način da usadite “zdravi strah”. ako stalno govorite “nemoj” i “prestani”, razmislite o tome da sebi kažete “stop” idući put pre nego prerano i preburno reagujete.

Naime, vaše dete u tim situacijama čuje samo jako puno negativnosti iz svih smerova. Nećete mu dopustiti da se igra na prometnoj ulici, ali ako se na igralištu popeo na visoku penjalicu već stoti put, možda biste trebali prestati da ga opominjete i pustite ga da uživa u igri jer očito je “savladao penjanje”.

 

 

ONEMOGUĆAVATE GRANANJE

Vaše dete želi da se oproba u fudbalu, ali vi znate da je talentovano za rukomet. Pridružilo bi se matematičkoj grupi s prijateljem, ali vi znate da ga jako zanima istorija. Ponekad nenamerno onemogućimo svoje dete da razgrana svoje interese i potencijale.

U redu je pustiti dete da samo istražuje, da na neke aktivnosti ide samo radi prijatelja ili da isproba nešto novo u čemu možda i neće biti dobro. Davanjem izbora pomažete mu da stekne samostalnost, nezavisnost i da misli svojom glavom. ne želite valjda da kada odraste ne može da donese ni jednu važnu odluku bez savetovanja s vama?

 

STALNO PROVERAVATE

Svako malo poslaćete mejl učiteljici da proverite kako vaše dete “stoji”, a ni slanje sms-ova vam nije strano. Ode li vaše dete kod prijatelja u susednu zgradu, nazvaćete svaki sat vremena da proverite je li sve u redu. Uvek vas zanima da li možete nešto da učinite za njega i u svemu tome mnogi roditelji znaju preterati.

No, takvom brigom samo ćete gušiti svoje dete i poludeti kada vam jednom izmakne iz vida. Naravno da neke stvari trebate povremeno proveriti, ali u tome treba naći ravnotežu.

 

 

STAVLJATE DETE POD “STAKLENO ZVONO”

Vremena su se promenila i deci danas preti puno više opasnosti nego pre 30 godina. Automobili jure brže, seksualni predatori vrebaju preko interneta, škole su pune nasilnika. Ponekad vam se čini da ne znate kome verovati i hteli biste svoje dete da zaštitite od svih loših stvari koje ga mogu zadesiti. Ali, držati dete u malom, sigurnom mehuriću jednostavno nije moguće.

Bolja opcija je podučiti ga okrutnoj stvarnosti i opasnostima koje postoje u stvarnom svetu, kako ne bi odrastalo naivno i nesvesno svega što ga može zadesiti. Deca koja ne znaju šta da urade u nekoj situaciji često se jednostavno priklone masi, pa tako postoji veća mogućnost da dete odraslo pod staklenim zvonom sledi krdo jer nema svoje mišljenje o puno stvari.

 

http://www.djecjaposla.com/

 

To Top