odlozeno-slusanje HTML5 Icon

6 PESNIKA IZ OSNOVNE ŠKOLE „IVO ANDRIĆ“,  NIŠ

Šest pesnika i šest divnih pesama u kojima nam mladi pesnici pevaju o prirodi i stavovima o njoj. Zahvaljujući nastavnici Rajki Zatezalo imamo priliku da uživamo u poeziji mladih niških pesnika.

 

JESENJA

 

 

Kroz prozor tužno gledam,

tmurno i sivo je sve.

Na golom drvetu stoje

smrznute  ptičice dve.

 

Sunce sve manje greje,

cveće nam ne miriše.

Snažni vetar jako duva,

dosadne su  ove kiše.

 

Kada bismo mogli,

prema jugu poći,

pa da letom izbrišemo

ove hladne noći.

 

Ema Stoilković, 5. razred

 

 

 

DOLE ZIMSKI SAN

 

 

 

 

 

 

Oblaci zagradiše Sunce žuto,

Sve je postalo mračno i ljuto.

Jesen je stigla, svima je jasno!

Sada je rano za igru kasno!

 

 

Sve tone u zimski san,

Da li da se i ja uspavam?

Otvaram kišobran

i krećem u novi dan!

Ma, dole zimski san!

Petra Krstić, 5. razred

 

 

 

PRIRODA SE BRANI

 

 

 

 

 

 

Priroda stvarno hoće

da na drveću raste voće.

Priroda stvarno želi

da galebovi budu beli.

 

 

Ljudi neće da slušaju,

Sve što im je dato uništavaju.

Već i deca znaju da čuvaju,

a odrasli ne shvataju.

 

 

Priroda se bori, brani,

oštri koplja, mirno čeka!

Ako joj strpljenje popusti,

Mi smo baš nadrljali!

 

Nevena Pavlović, 5. razred

 

 

 

JESENJA KIŠA

 

 

 

 

 

Potoci jure i žubore

od jake kiše postali su more.

Hteli bi do okeana,

ali zato treba veća snaga.

 

 

Oblaci plaču.

Ne mogu više da rade.

Vetar ih nosi i sklanja.

Nama ostaju bare.

 

 

Ptice selice, stare mudrice,

ne vole ovakve situacije.

Odlaze gde je toplije,

tamo negde južnije.

Jovana Marjanović, 5. razred

 

 

 

CVET

 

 

 

 

 

 

 

Na sred livade

Sunce te je odabralo

Na druge se nije osvrtalo

 

 

Rastao si u visinu

Spremao se za let

Želeo da osvojiš svet

 

 

Latice kao krila

Nose te nekuda

U nebesku livadu cvetnu

 

Natalija Antić, 5. razred

 

 

 

SKLAD

 

 

 

 

 

 

Priroda je sve što nas okružuje,

Pa od nas najbolje zaslužuje.

Onima što bacaju đubre po njoj,

Reći ćemo glasno: “STOJ!“

 

 

Neka u prirodi vlada sklad,

Neka i Sunce pronađe hlad!

Neka mudra lija popusti ponekad,

Neka joj lovac ne pozove crni petak!

 

 

Čuvajmo prirodu, čuvajmo sebe!

Ovde smo gosti, budimo pristojni!

Niko neće umesto nas

za prirodu da nađe spas!

 

Lana Lazarević, 5. razred

To Top