Home Svaštara OVO MORATE PROČITATI SVOME DETETU: AKO USVOJI POLA, VI STE USPELI KAO...

OVO MORATE PROČITATI SVOME DETETU: AKO USVOJI POLA, VI STE USPELI KAO RODITELJ!

32
0

Marina Ivanova Cvetajeva je bila ruska i sovjetska lirska pesnikinja. Bavila se temama ženske seksualnosti i emocija. Pouke deci Cvetajeva je napisala u zimu 1937/38. god., u formi pisma za dečji emigrantski časopis, koji nažalost nije izašao.

 

PISMO DECI

 

„Draga deco,
Nikada o vama ne razmišljam odvojeno: uvek mislim da ste vi – ljudi ili neljudi – kao i mi. Ali kažu: vi postojite, vi ste poseban soj koji je još podložan uticaju.

 

 

Stoga:

NIKADA NE PROLIVAJTE VODU UZALUD, jer u istoj toj sekundi, zbog nedostatka vode, u pustinji umire neki čovek.

 

Ali ako je ja ne prolijem, on svejedno neće dobiti tu vodu!

 

Neće je dobiti, ali će na svetu biti jedan besmisleni zločin manje.

 

 

Iz istog razloga, NIKADA NEMOJTE BACATI HLEB, a uočite li ga na ulici, da se ne bi gazio, podignite ga i stavite na najbližu ogradu, jer ne postoje samo pustinje u kojima ljudi umiru bez vode, nego i ćumezi, gde umiru bez hleba. Možda će taj hleb primetiti neko gladan, pa će ga biti manje sramota da ga uzme odatle nego sa zemlje.

 

 

Nikada se ne plašite čega smešnog i ako vidite čoveka u smešnoj situaciji: 1) potrudite se da ga izbavite, ako nije moguće – 2) skočite i vi k njemu, kao u vodu, udvoje se glupa situacija deli napola: svakome po polovina – ili u najgorem slučaju – pravite se da ne vidite ništa smešno u tome!

 

NIKADA NEMOJTE GOVORITI DA TAKO RADE SVI: svi uvek rade loše, čim se tako rado pozivaju na njih! (NB! niz je primera, koje sada neću navoditi.) „Svi“ imaju drugo ime – niko, a lice uopšte nemaju – samo praznina. E, a ako vam kažu: „Tako niko ne radi“ (ne oblači se, ne razmišlja itd.) – odgovorite: „A ja sam – neko!“

 

Ne obazirite se na „nemoderno“, već na: „nepošteno“.

 

NEMOJTE SE PREVIŠE LJUTITI NA RODITELJE, setite se da su oni bili ono što ste vi sada i da ćete vi biti ono što su oni sada.

Osim toga, oni su za vas – roditelji, a za sebe same su – „ja“. Ne iscrpljujte ih njihovim roditeljstvom.

Ne osuđujte svoje roditelje na smrt pre (svojih) četrdesetih godina. A onda vam se ruka neće podići!

 

Vidite li na putu kamen – uzmite ga i zamislite da to upravo vi trčite i razbijate nos; iz saosećanja (čak i prema sebi – u drugome!) uzmite ga.

 

 

Ne snebivajte se da ustupite mesto starijima u tramvaju. Snebivajte se da ga ne ustupite!

 

 

Ne ističite se po onome što je materijalno. Drugi – to ste takođe vi, baš isti vi. (Svi bez razlike žele da jedu, spavaju, sednu itd.)

 

Ne slavite pobedu nad neprijateljem. Dovoljno je saznanje. Posle pobede – pružite mu ruku.

 

Ne govorite ironično o kome bliskom pred drugima (čak ni o omiljenoj životinji!); drugi će otići – svoj ostaje.

 

Knjigu listajte sa gornjeg ugla stranice. Zašto? Zato što se ne čita odozdo nagore nego odozgo nadole.

 

Kada dovršavate supu, nagnite tanjir prema sebi, a ne od sebe prema drugome: da u slučaju nezgode supu ne prospete ni na stolnjak ni na onog preko puta vas, nego sebi u krilo.

 

Kada vam neko rekne: „To je romantizam“, pitajte ga: „Šta je to romantizam?“ – i videćete da to niko ne zna; da ljudi uzimaju u usta (čak se deru! i pljuju! i ubacuju vam u glavu!) – reč, čiji smisao zapravo ne znaju.

Kada se konačno uverite da ne znaju, odgovorite sami, besmrtnim rečima Žukovskog:
„Romantizam – to je duša“.“

Pismo je štampano u knjizi Dmitrija Bikova “Boris Pasternak” (Maladaja gvardija, 2005)

 

Autor: Stil/ detinjarije.com

 

 

OSTAVI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here