KEREFEKE

ODGOJ DECE DANAS I NEKAD – ŠTA SE PROMENILO?

 

Poslednjih godina odnos roditelja i dece značajno se promenio. Prvenstveno se promenio pogled na roditeljstvo, a kao rezultat toga je porast broja roditelja koji se odlučuju na samo jedno ili dvoje dece. Skladno tome, promenio se i način na koji roditelji odgajaju decu.

U čemu se najbolje uočavaju razlike u odgoju dece danas i nekad, pročitajte u nastavku članka.

 

 

RAZLIČITI STILOVI ODGOJA

 

 

Uz jasne i autoritativne smernice koje su postavili stručnjaci za odgoj dece, roditelji imaju bezbroj različitih vrsta saveta oko novih stilova odgoja. Bilo da ste popustljiv ili strog roditelj, svaki stil odgoja ima svoje prednosti i nedostatke stoga bi bilo najbolje kada biste mogli sve ono što je dobro kombinovati i tako funkcionisati u svom roditeljstvu. No, znamo svi da je teorija jedno, a praksa drugo.

 

 

Uz različite stilove odgoja, roditelji dobijaju i brojne kontradiktorne savete o tome da li je potrebno usmeravati se na postignuća deteta ili mu osigurati dovoljno slobodnog vremena za istraživanje vlastitog okruženja. Istovremeno, roditelji su postali puno osetljiviji na rizike s kojima se sreću njihova deca, bilo da su u pitanju fizičke ili psihičke potencijalne opasnosti.

Skladno tome, anksioznostje postala zaštitni znak savremenog roditeljstva. Još pre nego što se dete rodi, sprovode se različita prenatalna testiranja kako bi se navelo roditelje na brigu o potencijalnim urođenim oštećenjima, a već od tada kreće zaokupljenost dečijom bezbednošću. Činjenica je da u prošlosti mnoge od tih metoda nisu bile dostupne što je većini roditelja omogućavalo i odgoj bez nerealnih strahova i preteranih teskobnih opreza.

 

RODITELJSKI STRAH I ODGOJ POD STAKLENIM ZVONOM

 

Otkrivanje roditeljskog straha je danas prvenstveno usmereno na rizike povezane s učestalim otmicama dece, kao i opasnostima od nasilja, vakcina, aditiva i ostalih izazova. Važno je naglasiti i da su za brojne nerealne strahove odgovorni mediji koji svojim naglim širenjem dolaze u najmanji kutak svake porodice. Rezultat toga je i činjenica da se geografija detinjstva uveliko smanjila, odnosno, deca se danas odgajaju u brojnim zatvorenim i ograđenim prostorima, a nadzor dece nad njihovim aktivnostima se značajno povećao.

Takođe je važno naglasiti i veliki preokret u roditeljskim očekivanjima. Naime, pre su roditelji očekivali da će ih njihova deca voleti, a danas je u pitanju velika suprotnost. Roditelji nastoje da osiguraju da ih njihova deca vole, da su srećna i da im nikada nije dosadno.

Budući da roditelji više vremena posvećuju radu, a zbog toga se nose i s osećajem krivice zbog nedostatka vremena provedenog s detetom. Iako nedavna istraživanja pokazuju da roditelji zapravo provode više vremena licem u lice s decom nego što su to činili roditelji pedesetih godina prošlog veka, današnji roditelji teskobno brinu da nisu u stanju da pruže deci bezbedno i srećno detinjstvo u kojem su i sami uživali. Posledično, mnogi roditelji prekomerno kompenzuju to vreme.

Promena u odnosima roditelj-dete temelji se na istorijskim pomacima. Odgođeno roditeljstvo, obrazovniji roditelji i smanjeni natalitet doveli su do naglog povećanja usredsređenosti na pojedinu decu. Današnja preterana fiksiranost na jedno dete je dovela do toga da roditelji previše štite svoju decu od straha i bola ne uzimajući u obzir da će se njihova deca s takvim osećajima morati da znaju da se nose, posebno kada samostalno krenu da istražuju svet. U društvu u kojem su bračni odnosi postali puno osetljiviji, mnogi roditelji gledaju na svoju decu kao na izvor trajne vezanosti i emocionalne ispunjenosti.

 

FINANSIJSKA SIGURNOST I ODGOJ DECE

 

Možda najveća promena u odnosima između roditelja i dece svakako leži u brizi roditelja da li će uspeti da prenesu finansijsku sigurnost svojoj deci. Kako je ekonomija postala konkurentnija i preduzetnija, mnogi roditelji nastoje da deci pruže sve materijalne pogodnosti, a kao rezultat toga dolazi do ulaganja sve više vremena i resursa u obogaćivanje. Nažalost, zbog toga je čitanje priča deci, razgovor s njima i nestrukturirano provođenje vremena u igri postalo zanemareno.

Skladno tome, danas odgoj ne prestaje kada dete navrši 18 ili 21 godinu. Većina roditelja je prestala to i da očekuje. Naime, danas je roditeljstvo aktivno i tokom detetovih dvadesetih godina, a upravo zbog toga sve više dece i u svojim tridesetim godinama živi s roditeljima i očekuje njihovu pomoć u svim područjima života. S obzirom na to da je sve više dece koja čak ni u svojim dvadesetim godinama ne odlaze od roditelja niti mogu samostalno da brinu o sebi, stručnjaci su razvili potpuno novo razdoblje odrastanja koje su nazvali „odraslost u nastajanju“, a odnosi se na doba od 18 do 25 godina. Nažalost, ekonomske (ne)prilike u zemlji pridonose sve težem odvajanju dece od roditelja prvenstveno zato što više nije tako lako osamostaliti se, pronaći stabilan posao ili povoljan smeštaj.

 

 

MODERAN ODGOJ DECE

 

Iako su danas odgoj i roditeljstvo prenaglašeni i prezaštitnički nastrojeni, činjenica je i da su danas roditelji u proseku bliži svojoj odrasloj deci nego što je to bilo u prošlosti. Hijerarhija roditelja i deteta je u značajnoj meri došla do odnosa koji je bliži, intimniji i egalitarniji nego što je ikada postojao u prošlosti. Upravo zbog toga je nastalo i savremeno načelo da roditelj detetu mora biti prvenstveno prijatelj. Mnogi stručnjaci ipak kritikuju takva razmišljanja s obzirom na to da je roditelj dužan da detetu pruži disciplinu i nauči ga određenim obrascima ponašanja.

Disciplina deteta je pitanje roditeljske odgovornosti, a neretko zahteva napor i žrtvu kako bi dete na adekvatan način naučilo težinu posledica za određena ponašanja. Stoga, suprotno prijateljskom roditeljstvu, važno je naglasiti da je nužno detetu postavljati određena ograničenja te preduzimati mere kada se ne ispoštuju postavljene granice. Drugim rečima, granice moraju postojati te se jasno odrediti. Ako dođe do nepoštovanja postavljenih granica, kao roditelji ste dužni da ispravite takvo ponašanje kako bi dete moglo naučiti prihvatljive i ispravne obrasce ponašanja.

 

PSIHOLOGIJA ODGOJA DECE

 

Opterećeni učenjem novih metoda odgajanja, savremeni roditelji se užasavaju na činjenicu da je dete potrebno disciplinovati, a to ujedno znači i kazniti kada je to potrebno. No, svakako nije reč o sprovođenju diktature, tiranije ili kakvih drugih nedopustivih fizičkih i psihičkih nasilja nad detetom. Reč je o preduzimanju minimalne nužne sile koja je kod svakog deteta drugačija, zavisno od njegovog karaktera. Nekoj deci je dovoljan roditeljski pogled kako bi se smirila i shvatila da su nešto loše napravila, a nekima je ipak potrebno naglo prekidanje aktivnosti i izdvajanje u sobu kako bi shvatila da su prešla određene granice.

 

Naravno, svako dete će drugačije reagovati, a ako na krive načine budete reagovali na detetovo ponašanje, nećete postići ono što biste trebali – disciplinovati dete i naučiti ga ispravnim i prihvatljivim oblicima ponašanja. Prema bihevioralnim psiholozima, dobro ponašanje se nagrađuje kako bi se održalo, a loše ponašanje se kažnjava kako se ne bi ponovilo. Nije tako jednostavno kao što u teoriji zvuči zato što zahteva puno vremena i čekanja. Nije poenta dete zaštititi od svake negativne emocije koja se može pojaviti već oblikovati njegovo ponašanje kako bi naučilo šta je dobro, a šta loše.

Uz sve navedeno, svakako bi bilo dobro da kao roditelji uvek delujete u paru, odnosno da se dogovarate oko odgojnih postupaka te da se u sprovođenju istih slažete. Deca trebaju pravila i vole rituale, a ako im otac postavlja jedna pravila, a majka druga, u njihovim dečijim svetovima nastaje globalni haos koji rezultuje prekomernim isprobavanjem onoga šta smeju, a šta ne jer su svesni da granice i pravila ipak nisu tako čvrsto postavljena te da su podložna promenama.

Pre svega – opustite se i nemojte paničiti oko svake sitnice. Smete i pogrešiti i pasti, ali se naučite da ustanete. Nije lako biti roditelj i naučiti jedno malo biće svemu šta je potrebno kako bi izraslo u srećnu i odgovornu odraslu osobu. No, nemojte zanemariti da je vaš primer najvažniji. Deca će pre imitirati vaše ponašanje nego što će poslušati i prihvatiti vaše brojne reči. Pokažite im primerom kakvi treba da budu, ali imajte na umu da pre svega trebaju srećne i zadovoljne roditelje.

 

Marija Granić, mag. psych.

 

To Top