У болести крај постеље
ко ми с лица чита жеље?
Ко ми знојно чело хлади?
Ко ме нежно руком глади?
Ко ми тужном сузе брише?
Ко ме воли понајвише?
Сад ћу одмах рећи вама:
Нико други – него мама.